Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat
samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji.
Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo
da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti.
Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja.
Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.
U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete,
ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara.
To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo.
Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo
da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:
- u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge
- od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu
- od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja
- od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.
Radi se o skraćenom mišiću na jednoj strani vrata što dovodi do naginjanja glave
na istu stranu i okretanja lica na suprotnu.
Kako nastaje?
Razlog ovoj pojavi je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće.
Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe,
ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa
karlica pa tek onda glava.
Kako se leči?
Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i
elektroforezom kalijum-jodida.
I
Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili
roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu.
Beba leži na boku, rukom joj fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena.
II
Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić
i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom
fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je
položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže.
III
Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz
našu pomoć. Pomeranjem trupa dovodimo je u položaj na boku kada ona treba da
podigne glavu kao da hoće da se okrene na stomak.
IV
Ležeći položaj na stomaku sa osloncem na rukama omogućava podizanje
glave i gornjeg dela tela što jača mišiće vrata i leđa.
Dok beba leži na stomaku, pokazujte joj omiljenu igračku i navodite je da okreće
glavu na stranu na kojoj je skraćeni mišić.
Kako znamo da je tortikolis izlečen?
Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu
i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako je glava pravo u
produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, može se smatrati da je korekcija
uspešna i da neće biti pomenutih posledica.
