Prvi pokret koji liči na okretanje javlja sa četiri meseca kada se beba sa rukama i nogama
ispred tela slučajno skotrlja na bok. Kako još uvek ne može da održi ravnotežu vratiće se
ponovo na leđa. Od ovog trenutka do pravog okretanja proći će 2-3 meseca.
Krajem petog meseca po prvi put voljno pokušava da se okrene sa opruženom rukom iznad glave.
U šestom mesecu će sve češće uspevati da se okrene na jednu stranu.
Sa sedam meseci starosti bebe mogu da se okrenu sa leđa na stomak na obe strane.
Ovo naravno može da se javi i nešto ranije u zavisnosti od brzine sazrevanja deteta,
ali i nešto kasnije.
Da bi se beba okrenula kada je za to motorički zrela neophodna je određena stimulacija.
Najbolje je da to bude omiljena igračka ili lopta koja će je svojom kretnjom podstaći
da se okrene.
Pokreti koje bebe prave pri okretanju su od velike važnosti jer predstavljaju elemente hoda.
Ako pogledamo faze ovog složenog pokreta kada se nađe na boku sa podignutom glavom
u vazduhu, osloncem na ramenu i na opruženu nogu to odgovara oslocu pri hodu,
dok je gornja ruka pružena ka drugoj strani, gornja noga savijena kao da se kreće u napred,
tako da izgleda kao da dete korača.
U osmom mesecu će naučiti da se sa stomaka okreće na leđa čime će u potpunosti uvežbati
automatizam koračanja. U isto vreme se kroz okretanje sa leđa na stomak i obratno angažuju
svi mišići koji učestvuju kasnije u hodu, odnosno jačaju se što je neophodno za stabilan
uspravan položaj. Tek kada u ležećem položaju savlada sve elemente potrebne za uspravan
stav beba će početi da se podiže.
Dubak i slična pomagala kojima roditelji uče decu da hodaju bitno remete prolazak kroz
važne faze kretanja kao što su podizanje u stojeći položaj i održavanje ravnoteže.
Sprave za hodanje ometaju prirodno sazrevanje i ovladavanje hodom i mogu da dovedu
do štetnih posledica.
Prohodavanje
Nakon pravilnog i čvrstog sedenja, uvežbanog puzanja i podizanja u uspravan položaj,
dete je spremno za prve samostalne korake.
To se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca,
što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci,
a takođe i ako prohoda u 21 mesecu. Jedino je važno da roditelji ne pokušavaju
da po svaku cenu nauče dete da hoda da bi mogli time da se pohvale i pokažu kako
su uspešni roditelji.
Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu
da uspešno savlada razvoj motorike. Zbog nedovoljne upućenosti i nestrpljenja neki
roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što najčešće uspori
ovaj proces jer se na taj način ne ovlada ravnotežom koja je neophodna za samostalan hod.
Uz to u dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način
formira pogrešnu šemu hoda.
Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente
samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge,
zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju
ravnotežom napred-nazad. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako
gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli.
Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo.
Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi.
Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, bitno ćete poremetiti šemu
hoda i njegovu stabilnost, što se može videti kod dece koja svaki čas padaju,
a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku pokušavajući da ih zadrže pre nego što padnu na nos.
Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može biti opasno,
zbog nedovoljne zrelosti može doći do deformiteta kolena, a pod težinom tela potkolenice se krive.
Prvi pokret koji liči na okretanje javlja sa četiri meseca kada se beba sa rukama i nogama
ispred tela slučajno skotrlja na bok. Kako još uvek ne može da održi ravnotežu vratiće se
ponovo na leđa. Od ovog trenutka do pravog okretanja proći će 2-3 meseca.
Krajem petog meseca po prvi put voljno pokušava da se okrene sa opruženom rukom iznad glave.
U šestom mesecu će sve češće uspevati da se okrene na jednu stranu.
Sa sedam meseci starosti bebe mogu da se okrenu sa leđa na stomak na obe strane.
Ovo naravno može da se javi i nešto ranije u zavisnosti od brzine sazrevanja deteta,
ali i nešto kasnije.
Nakon pravilnog i čvrstog sedenja, uvežbanog puzanja i podizanja u uspravan položaj,
dete je spremno za prve samostalne korake.
To se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca,
što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci,
a takođe i ako prohoda u 21 mesecu. Jedino je važno da roditelji ne pokušavaju
da po svaku cenu nauče dete da hoda da bi mogli time da se pohvale i pokažu kako
su uspešni roditelji.
Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu
da uspešno savlada razvoj motorike. Zbog nedovoljne upućenosti i nestrpljenja neki
roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što najčešće uspori
ovaj proces jer se na taj način ne ovlada ravnotežom koja je neophodna za samostalan hod.
Uz to u dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način
formira pogrešnu šemu hoda.
Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente
samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge,
zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju
ravnotežom napred-nazad. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako
gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli.
Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo.
Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi.
Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod, bitno ćete poremetiti šemu
hoda i njegovu stabilnost, što se može videti kod dece koja svaki čas padaju,
a roditelji hodaju iza njih raširenih ruku pokušavajući da ih zadrže pre nego što padnu na nos.
Prerano postavljanje na noge je beskorisno i može biti opasno,
zbog nedovoljne zrelosti može doći do deformiteta kolena, a pod težinom tela potkolenice se krive.