Program za bebe - Tortikolis i prohodavanje - Centar za korektivnu gimnastiku i fizikalnu terapiju

O vežbama za bebe

Zašto vežbati?

Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji. Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti. Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja. Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.

Osnovne potrebe novoređenčeta nisu samo hrana, nega i ljubav, već i zadovoljenje potrebe za kretanjem. A to može da se ostvari fizičkim vežbanjem. Roditelji sa nestrpljenjem očekuju svaki novi bebin pokret, ali to uglavnom pasivno posmatraju iz straha da će je povrediti ili zato što ne znaju da je njoj potrebna pomoć da bi savladala određenu aktivnost. U najranijem uzrastu, zbog ograničene mogućnosti kretanja, bebe možda deluju bespomoćno, ali to ne znači da ih je lako povrediti. Vežbanje za bebu nije veći napor od onog kome je izložena prilikom povijanja ili kupanja. Ali se od tih aktivnosti razlikuje po cilju, a to je uspostavljanje rada i jačanje koštano-mišićnog sistema. Ciljanim vežbama se postiže potrebna čvrstina zglobova i mišića, kao i pravilno oblikovanje tela. Za rast i razvoj je neophodno i dobro funkcionisanje unutrašnjih organa, što se postiže pravilnom ishranom, ali i vežbanjem. Preporučuje se da se za vreme vežbanja roditelji direktno obraćaju detetu, pričom, pesmom, dodirivanjem, ohrabrivanjem, jer se na taj način uspostavlja dobra komunikacija sa detetom.

Kako vežbati?

U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete, ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara. To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo. Zato sa bebom treba vežbati isključivo kada je zdrava i raspoložena, a isto važi i za roditelje.

Preporuka je da se vežba svakodnevno, u trajanju 15 do 30 minuta, nekim ustaljenim ritmom, pre kupanja ili pre povijanja, poštujuci bebino raspoloženje. Ako tokom vežbi primetite promenu u ponašanju deteta, prekinite ih. Jedan od razloga može da bude i premor. Svaki roditelj već nakon nekoliko dana može da prepozna šta detetu prija i koliko dugo vežbe treba da traju. Takođe ne treba vežbati sa detetom neposredno posle jela, ali ni kada je gladno.

Najbolji uvod u vežbe je masaža. Može se primenjivati od najranijeg uzrasta kada utiče na opuštanje mišića koji su bili zgrčeni zbog položaja koji je beba zauzimala još u majčinom stomaku. Prema uzrastu deteta, praćenjem njegovog psihomotornog razvoja, prilagođava se i program vežbi.

Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:

: - u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge; - od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu; - od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja; - od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.

Redosled pojave određenih aktivnosti je isti kod svih mališana, ali nije i vreme njihovog javljanja. Ono zavisi, ne samo od individualnih razlika, već i od spoljašnjih stimulansa kojima je beba izložena, kao i angažovanja roditelja. Takođe, ne treba porediti trenutne mogućnosti deteta sa njegovim vršnjacima, jer to može da poveća očekivanja roditelja ili da ih obeshrabri i utiče na to da odustanu od vežbanja sa bebom.

Vežbe za tortikolis

Šta je to tortikolis?

Tortikolis ili krivi vrat je jedan od tri najčešća probema, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala sa kojima se jedan broj beba rađa. Radi se o skraćenom mišiću na jednoj strani vrata što dovodi do naginjanja glave na istu stranu i okretanja lica na suprotnu. Više će biti izražen jedan od ova dva očigledna znaka u zavisnosti koji deo mišića je više u kontrakturi.

Kako nastaje?

Razlog ovoj pojavi je položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. Ako se radi o urođenom tortikolisu pedijatar u porodilštu će ovo upisati u otpusnu listu sa preporukom roditeljima sa se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru.

Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Do istezanja mišića vrata može da dođe ako bebina glava prebrzo izađe, ili presporo pa je neophodno njeno izvlačenje i vrlo često kada se prvo rađa karlica pa tek onda glava. Tada dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah. Posledica je hematom (oteklina) unutar mišića koji se stvori uglavnom u trećoj nedelji bebinog života i može da se vidi i opipa na vratu.

Kako se leči?

Fizikalnom terapijom, što znači vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida. Parafinom se zagreva mišić i tako priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta. Elektroforeza kalijum-jodida se primenjuje kada postoji oteklina na vratu i to je unošenje leka putem struje.

Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada terapeut ili roditelj isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta. U prvim mesecima jednostavnije je da leži na leđima, ali kasnije kada počne samostalno da se okreće da bi ste mogli istovremeno da fiksirate rame i nagnete glavu do drugog ramena, možete to iz položaja na boku.

Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić i to možete uspešno da sprovedete u položaju na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame a drugom spustite glavu tako da brada ide ka ramenu. Ovo je položaj u kome beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže.

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz našu pomoć. Pomeranjem trupa dovodimo je u položaj na boku kada ona treba da podigne glavu kao da hoće da se okrene na stomak.

Ležeći položaj na stomaku sa osloncem na rukama omogućava podizanje glave i gornjeg dela tela što jača mišiće vrata i leđa. Dok beba leži na stomaku, pokazujte joj omiljenu igračku i navodite je da okreće glavu na stranu na kojoj je skraćeni mišić.

Šta je to pozicioniranje glave?

Da bi korekcija bila uspešna pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja moramo da postignemo i dobar položaj glave. Zato u ležećem položaju na leđima dok beba spava, ali i kada je budna dok je u krevecu ili kolicima postavljamo presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis presavijenu pelenu ili manji peškir stavimo ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku peškir stavimo ispod karlice. U položaju na stomaku kao i u vežbi stavimo je da leži na obrazu zdrave strane.

Kada joj se obraćamo, pričamo, hranimo, traba da budemo pravo ispred njenog lica da bi gledala u nas.

Da li je sve ovo dovoljno da se tortikolis koriguje?

To će zavisiti od toga koliko je mišić skraćen, kada ste počeli sa korekcijom i dali ste je sproveli do kraja. Kada beba ne može da održi glavu pravilno u uspravnom položaju daje se Thomasov okovratnik koji sprečava bočno naginjanje.

U najtežim slučajevima kada fizikalna terapija ne da očekivane rezultate pribegava se operaciji. Tortikolis svakako treba izlečiti do kraja jer on za posledicu ima deformitet kičmenog stuba (skolioza), problem sa vidom (potrebne su određene korekcije) i nepravilan razvoj vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako znamo da je tortikolis izlečen?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane i ako je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, može se smatrati da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.