Cilj kineziterapije je obezboljivanje, održavanje pokretljivosti svih zglobova i
kičmenog stuba, očuvanje mišićne snage i jačanje oslabljene muskulature, korigovanje
lošeg držanja, održavanje vitalnog kapaciteta.
Kod dece sa jakom upalom vežbe moraju da budu blage, ne smeju da izazivaju bolove.
Ali moraju da se izvode svakodnevno da bi se postigao terapijski efekat.
Najbolje je da dete samo izvodi pokret u obimu koji može i da se odmara u
korektivnim položajima. Po završetku vežbanja nekada se koriste posebne udlage za
ruke i noge koje sprečavaju nastanak kontraktura u zglobovima.
Kada nastupi faza bez bolova treba popraviti sve pogrešne šeme koje
su u međuvremenu nastale jednostavnim i blagim pokretima sporog tempa koje treba
ponavljati kroz igru i svakodnevne aktivnosti.
Procenu detetovog stanja radimo kroz igru i aktivnosti svakodnevnog života posebno kada
posmatramo decu mlađu od 5 godina. Da bi smo dobili što potpuniju sliku o detetovom
stanju pri planiranju tretmana neophodne su nam informacije roditelja kao i
njihovo učešće u sprovođenju vežbi i režima života koje obolelo dete treba da ima.
Koliko je dete napredovalo pratimo kroz rezultate koje može da postigne nakon
određenog vremena, na pr. koje najduže rastojanje može da pređe hodajući, plivajući ili vozeći bicikl.
Telesna težina nepovoljno utiče na promene nastale na zglobovima kod dece sa
reumatskim oboljenjima pa svakako treba voditi računa da ne pređe optimalnu vrednost.
U zavisnosti od toka bolesti i izraženosti simptoma kao i od toga koji su zglobovi
zahvaćeni neophodna su i neka ograničenja. Ako su oboleli zglobovi na nogama,
u nekim fazama bolesti mora se ograničiti hodanje i bavljenje sportom.
Poželjno je da se dete sa Juvenilnom spondiloartropatijom bavi sportom koji
mehanički ne opterećuje puno zglobove kao što je plivanje ili vožnja bicikla.
Odlazak u školu bi trebao normalno da se odvija uz informisanje nastavnika o
problemu koje dete ima. Nekada je potrebno podesiti klupu da dete
ne bi previše zamaralo dok sede, da može i tokom časa da ustane i
prošeta se da se ne bi javila ukočenost, da na časovima fizičkog učestvuje ali da se ne zamara preterano.
Pored vežbi na suvom izuzetno efikasno se pokazalo vežbanje u vodi (hidrokineziterapija).
Voda temperature 30-31stepen smanjuje bolove i spazam mišića što dovodi dete u stanje relaksacije
i omogućava nesmetano izvođenje pokreta. Mala deca posebno uživaju igrajući se
u vodi pa se tako postižu odlični rezultati.
Kod male dece reumatska oboljenja se javljaju u uzrastu između 2 i 4, a kod starije između
12 i 15 godine života. Osnovna razlika u odnosu na oboljevanje odraslih je što se
kod dece još uvek odvija proces rasta i što zapaljenje može da razori zone rasta
kostiju pa samim tim dovede do zastoja u rastu. Nepravilno opterećenje zglobova može
da usmeri kosti krivo ali istovremeno pravilno izvedenim korektivnim vežbama kada upala prođe možemo
da korigujemo nastale deformitete.
Oboleli zglobovi u fazi zapaljenja treba da budu što manje opterećeni da
bi se sprečilo njihovo oštećenje. Kada su mala deca obolela, npr. bebe koje
se nalaze u fazi puzanja teško ih je preusmeriti na neku drugu aktivnost
kako bi se izbeglo opterećivanje npr. ručnih zglobova.
I kod nešto starije dece nije uvek moguće igru koja opterećuje zameniti
aktivnostima u kojima opterećenja zglobova neće biti. Kako je igra
normalna razvojna potreba svakog deteta, kod dece sa reumatskim oboljenjima zbog
opterećenja koje trpi još uvek nedovoljno formiran koštani sistem, dolazi do deformiteta
kukova, kolena, stopala ili skoliotičnog položaja kičmenog stuba.
Takođe je važno povesti računa o podlozi na kojoj dete spava, dušek treba
da bude ravan i ne previše tvrd kako bi se održale normalne fiziološke krivine kičmenog stuba.